Bio jednom jedan čarobnjak. Jednog dana shvatio je da su mu se smučili ljudi, pa je rešio da ode negde gde ih nema. Putovao je on tako danima, mesecima, godinama, sve dok nije došao do nekog velikog ostrva. Prvo je malo istražio, da se uveri da na ostrvu nema ljudi. Kada se uverio da su na ostrvu samo životinje, rešio je da ostane. Bilo je raznih životinja, i domaćih, i divljih iz šume, i onih divljih iz džungle. Čarobnjak je shvatio da je pronašao neverovatno ostrvo, i da je verovatno prvi čovek koji je kročio na njega.Čarobnjak.jpg

Čarobnjak je jedno vreme bio mnogo srećan, ali onda mu je postalo dosadno. Bilo je previše tiho, ni sa kim se nije svađao, i postao je mnogo usamljen. Onda mu je pala na pamet jedna ideja, da pretvori sve životinje u polu-ljude. I to je uradio. Životinje su mogle da hodaju uspravno i da govore, ponašali su se kao ljudi.Čarobnjak - Copy.jpg

Čarobnjaku nije više bilo dosadno, družio se sa svojim kreacijama bolje nego što je ikada sa ljudima. Ali to je bilo samo u početku. Kreacije su posle nekog vremena naučile da naprave i koriste alatke. Onda su počeli da se svađaju oko toga ko ima više alatki. Pa su napravili oružje, da bi zaštitili alatke. Onda je neko od njih, ne zna se ali svi sumnjaju na lisicu, izmislio novac. Onda je rakun izmislio poslove, i svako jutro su se sve kreacije budile da bi išle da zarade taj novac, da bi kupile alatke i hranu, hranu koja je inače rasla iz zemlje, a i bila je na svakom drvetu, besplatno.

Nije prošlo mnogo, kreacije su postale mnogo inteligentnije, i desila su se tri najveća zla, ratovi, religija i birokratija. Čarobnjak je shvatio da je pogrešio, nije životinjama smeo da da išta ljudsko, ali bilo je kasno da ispravi. Savršeno ostrvo više nije postojalo, i pošto nije više mogao da gleda svoju sramotu, rešio je da ga napusti. Ali onda su ga neke njegove kreacije uhvatile, i žrtvovale u čast svom nevidljivom bogu koji ih je stvorio.

Kraj.

 

Advertisements